Dan iz nezaborava – vrti se Milenin 112. krug

Category : Uncategorized
Date : 05. 11. 2021.

Danas se navršava 112 godina od rođenja naše Milene Pavlović Barilli.

Draga Milena, na dan tvog rođenja, a u čast tvog novog trajanja poklanjam ti još jednu pesmu. Već dvanaest godina pišem poeziju posvećenu tebi i inspirisanu tvojim magičnim svetom i putovanjem koje se ne zaustavlja. Vreme je da se ta poezija uobliči u jednu zbirku čije rađanje očekujemo iduće godine.

Srećan rođendan, Milena! Hvala na večnoj inspiraciji!

Scena iz mog performansa Milena ponovo na Monparnasu, Pariz, maj 2019. godine

26.05.2020.

Tvoje su pesme kratke
kao tvoja nezaboravna šetnja
ovom planetom
u 36 koraka.
Moje su pesme duge
kao tiho i samotno čekanje
da ti se što pre pridružim,
da me uhvatiš za ruku
i da krilima tvojih anđela
krenemo na putovanje
u mesečeva posrebrenja
laki kao neprekidna melodija
svih pesama koje sam spevao
na tvoje reči,
ostavljajući sve velove i dihotomije
na Zemlji
koja i nije nikada bila naš istinski dom.
Samo snovi od purpura
i kristalni led meseca
od rođenja univezuma
bili su zagrljaji naše pramajke
beskonačnosti.
Zato ovde,
na ovoj strani,
daleko od prave kuće,
u svakom se snu nadam
da ćeš doći u svojoj ljubičastoj haljini
i odvesti me našoj majci
u najbeljoj svetlosti
koja se na Zemlji ne može ni zamisliti,
da nas ljuljuška na svom mekom i providnom krilu
dok nam jezikom koji hrani mora svih svetova
otkriva najveću tajnu
koju ćemo tada i potpuno razumeti
i osetiti svim svojim bićem:
Svi smo jedno.
Dihotomije su privid
i maske izmišljene na planeti
na kojoj smo jednom rođeni.
Dihotomije nam služe
da računamo bol
i patnju
i vreme
i laž
i smrt.
Sve ono što
istinski ne postoji.
Svi smo jedno.
I Arlekin i Pjero i ti, Milena,
i ja.
I svi smo Mesec,
svi smo deca meseca
i svi smo njegove majke.

Sve tvoje pesme,
Milena,
naizgled su kratke
kao jedno sagorevanje meseca u zoru.
Sve moje pesme su duge
jer kraj tvoje pesme
želim da uvežem u svoje početke
da budu i ovde jedno,
da već na ovoj strani
do njihovih malenih samrti i smrti
toliko oslabim sve dihotomije,
pre nego što se tamo,
na drugoj strani,
u zagrljaju večne pesme,
ne sretnemo ponovo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

@