Danas, 6. marta 2022. godine, navršava se 77 godina od Mileninog iznenadnog odlaska na drugu stranu. Danas je dan za sećanje. Danas je još jedan dan iz nezaborava dok Milena i njeni arlekini žive novo trajanje, spaljuju mesec i svoje maske na velikom trgu kojeg dodiruje more, a ponekad i celog zagrli. Neka poleti još jedna pesma tebi u čast, Milena – trodelna dihotomija.

maj 2018/11.08.2021.

I deo

Odjednom mi u glavi stasava nova, neizbrisiva slika:
36 arlekina kao 36 njenih godina
na svetu koji je sada već decenijama
davno ostavila u tami
novih slutnji za buduće dane.
36 arlekina igra u velikom krugu
koji liči na naše srpsko, svatovsko kolo,
ali je muzika ipak italijanska.
Stari sat na jednom od tornjeva
na trgu Svetog Marka
otkucava ponoć.
Još jedna aprilska noć u Veneciji,
ali posve drugačija od svih prethodnih.
Svi njeni arlekini drže se za ruke
i igraju oko velike vatre,
razuzdani,
veseli,
pijani,
nenamerno srećni i nesrećno zaljubljeni.
Sagorevaju mesec.
Tu su svi arlekini sa njenih slika.
Tu je arlekin sa lepezom,
tu je i ona sama prerušena u onog drugog arlekina sa crnom lepezom,
i arlekin sa ružičastim suncobranom i psom.
U kolu je i onaj njen arlekin koji je za trenutak
izašao iz svoje pećine,
i onaj drugi koji je samo ove noći pobegao iz cirkusa.
Oko mesečeve vatre igraju i sva njena i tuđa lica
koje je tako pažljivo, predano i dugo slikala,
a koja u sebi osvetljavaju poneki trag arlekinske neodoljivosti ili naivnosti
koja se najbolje vidi pod svetlošću mesečevog plamena.

Svi su tu.
Pod svojim maskama.
Do jutra će i njih spaliti u istoj vatri.
Da li će već neke od noći koje dolaze,
novi mesec izroniti iz duboke vode
sa maskom arlekina na svom zasenčenom licu?
Da li će izmešati oči, usne, osmeh, ruke i suze sa Pjeroom?

II deo

Nije Milenin Arlekino
samo tamo neki budalasti prevrtljivac,
vešti akrobata
koji ume da hoda po žici i ivici bez straha,
koji je pun smicalica i neukusnih šala.
Njegova lukavost
lukavost je jednog naivnog deteta.
Ne postoje u tome loše namere.
Nije njen,
nije moj veseli i pijani Arlekino
samo uvek gladni sluga.
On je,
kao i svi mi umetnici,
posrednik između ovog i onog sveta,
između ljudi i bogova.
Ponekad je u dosluhu sa đavolom,
ponekad siđe do mračnih mora sa one strane,
ali samo iz čiste radoznalosti i iz želje
da njegovi naumi imaju siguran uspeh.
A svi njegovi naumi počivaju na širenju ljubavi.
Sve njegove travestije, metamorfoze i promene identiteta,
sitne laži i male krađe srca,
to nametnuto nadmetanje sa njegovim prijateljem i saborcem,
tajnim ljubavnikom,
pretužnim Pjeroom,
sve te njegove naizgled loše navike,
samo su plod jedne opšte neshvaćenosti
od strane ove naše propadajuće svetine.
Samo su plod različitih pogleda na svet.
Zato će Arlekino uvek biti neprolazna druga strana
jedne od Mileninih najvažnijih dihotomija,
njen alter ego,
zavodljivog i zagonetnog, jedva vidljivog osmeha,
siroti, ali srećni umetnik i stvaralac
svih njenih,
svih mojih izmaštanih svetova.
Znam da me taj Arlekino sada čeka na drugoj strani.

III deo

Milena, nisi ti Arlekino,
niti sam ja Pjero,
ali je deo njegove nesagledive melanholije
uvezan kao vračka crvenog končića
u sve moje prave i izmišljene džepove.
Pjero je u meni!
Deo sam njegove pesme, smeha i tugovanke.
Druga strana tvoje najstvarnije dihotomije.
Jer prva strana je on.
Neuništivi, neprolazni i nezaboravni,
privlačni Arlekino.
Mi smo deca tvog meseca,
njegova unutrašnjost kruženja.
Obojica pripadamo Mesecu,
jer u tebi su,
Milena,
i osmeh i samobmane
i nestvarne prevare Arlekina,
ali i krhka naivna vera u ljubav,
nepopravljiva romantičarska snohvatica
najelpše muzike na svetu.
Znam ko si ti.
Vičem,
drhtim,
plačem i
šapućem u isto vreme:
Milena je mesec.
Mesec je Milena!
To je moje najvrednije i najistinitije otkriće!