Na današnji dan, pre 106 godina, jedan provincijski gradić u Srbiji zasenila je nenadmašiva svetlost. Pokušavali su često da je gase, ali je ona bila sve jasnija i postojanija. Danas ruši granice više nego ikada. Pre 106 godina na ovaj dan rodila se Milena. Zato će ovo, bar za mene, uvek biti dan iz nezaborava. Večeras ćemo slaviti njenu svetlost, onako kako najbolje umemo i kroz sve što nam je ostavila – kroz slike, boje, reči, stihove, muziku, pokret, ples – kroz performans. Zaslužila si, Milena, i mnogo više. Ipak, mi ćemo večeras dati sve od sebe, sve što u ovom trenutku imamo. Bez štedenja. Iz srca. Iz melanholije. Do kraja. To je jedini put. Borba se nastavlja, Treba stvarati.

Danas ti poklanjam pesmu koju sam napisao nedavno. Čija je to pesma? Uzeo sam tvoje stihove, tvoje reči i sintagme. Sve ono što me je još kao dečaka duboko dodirnulo i ostalo zauvek u važnom kutku mog trajanja na ovoj strani. Uzeo sam tvoje misli i protresao drveni kovčežić u kome čuvam to bogatstvo i pustio da se naprave nova susretanja i novi spojevi među tvojim stihovima. Oni su me vodili da izmaštam novi venac. Čija je to pesma? Nije moja. Ja sam samo protresao drvenu kutiju, samo sam tvojim rečima pomogao da se povežu na novi način, da stvore nova značenja, da čuvaju tvoje poruke. To je tvoja pesma. To je pesma posvećena tvojim pesmama, rečima van svakog vremena, koje me čuvaju od propadanja duha, od ljudskog zla, iz kojih potiče muzika, koju pokušavam da uobličim i pevam u beskraj. To je pesma od tvojih misli skrojena. Samo je jedno pitanje moje. To je ono pitanje koje se skoro zlokobno i preteće ponvalja i ne prestaje da muči, Svi ga već dobro znamo i pitamo se gde si, osim što su u nama. Gde si, Milena? Čuvaj nas. Povedi nas. Isprati nas. Znam da ćemo noćas opet sagoreti mesec po tvojoj zamisli. Jer to je jedini način da se proslavi ovaj veliki dan.

Srećna ti još jedna godina novog trajanja, Milena. Hvala na snazi za nova dela! Hvala na neprolaznoj inspiraciji! Ne odustajem. Nastavljam. Treba stvarati. Treba se boriti. Ovo je tvoja pesma. Ovo je pesma za tebe.

21.10.2015.

Gde je Milena?

U jednom kutku mora,

u pakosti svih sedam dana,

čeka da se život završi brže

Gde je Milena?

Gde sada peva bez žica i glasa,

kad niko ne sluša

i niko ne čuje.

U kom vrtu sada

vidi u snovima,

gde putuje bez točkova,

i skida sa lica prašinu konja.

Gde je Milena?

Korake broji, daljine grli

dok joj gore ruke i lice i kosa.

Na vrhu koraka hoda

u ćutanju bez krila.

Gde je Milena?

Neverne anđele pušta u zoru.

Hoda bez svetiljke, tajnu ranu nosi.

Gde je Milena?

U očima nosi odsjaj zvezda,

pod kapcima mesec u vrtu i maglu na reci.

Gde je Milena?

Kopiju mozga stvara, uvučenog u samog sebe

i njime samim sutra objašnjava.

Gde je Milena?

Na dlanovima nosi oblike njegove glave,

iz suvih joj dlanova umorna igra teče.

Ponovo sagoreva mecec.

Iznova pali mesec

dok ka njemu putuje.

Gde je Milena?

U zastavi vatre

iznova mesec sagoreva.

Tamo je Milena.

Ona je mesec.

Mesec je Milena.