BLOG


Ona i ja znamo tajnu,
turobnu i slatku u isto vreme.
Znamo je suviše dobro,
verujemo joj bezrezervno,
i zato smo uvek na meti jednog strelca…
I polako postajemo svesni,
ona i ja,
da nas taj nepokret nimalo ne plaši.
Zadovoljno i samotno čekamo konačni trzaj njegovog luka…
A more ni tada neće prestati da pučinom širi svoj nemir,
nastaviće da opstaje nepredvidivo i nesavladivo kao i do sada.
I jedno će i dalje ostati sigurno:
niti će nas potpuno pustiti u sebe,
niti će nam dopustiti da slobodno plutamo,
plavi i duboki.
A mi ni tada nećemo prestati da ga volimo…

Jer more je u dosluhu sa strelcem!

 

Slikopesma – transformiranje je kombinovana forma, za kojom sam tragao i koju sam osmislio iz snažne potrebe da i formalno uobličim kompleksnu i višeslojnu komunikativnu sintezu dva umetnička izraza, dva autentična jezika; forma koja je naravno i sasvim uobičajeno, kada je o Mileni reč, dihotomna. Ona nastaje u komunikativnom procesu dva medija – konkretne Milenine slike i moje poetske crtice, kao reakcije na ključeve, poruke i moguće odgovore koje nam data, odnosno odabrana slika pruža. Takvo sinergijsko uobličenje Mileni i njenom delu otvara potpuno nova značenska polja, često prilično intimna, lična (jer drugačija ni ne mogu biti), jer je pristup sasvim umetnički i oslobođen već postojećih stručnih tumačenja sa stanovišta istorije i teorije umetnosti. Ova nova, kompleksna forma jeste inovativni vid tumačenja Milene kao celine, kao snažne energije povezivanja. U svom ličnom traganju, ispitujući i preispitujući asocijativnu vezu sa konkretnom Mileninom slikom, upravo počinje i razvija se živopisan komunikativni proces, u kome se autentična značenja njenog dela transformišu iz vizuelnog u literarni medij, te kao rezultat tog procesa nastaje slikopesma, nova forma, a u značenjskom smislu i u okviru tumačenja umetničkog dela, Milenina slika ima još jedan, pridodat nivo značenja i tumačenja, potpuno autentičan i jedinstven – specifičnu poetsku reakciju.

@