105. krug se zavrteo – danas je dan njene jeseni – OSLOBODIMO MILENU – beleške pre večerašnjeg performansa
Category : Dan iz nezaborava
Date : 05. 11. 2014.
Danas, 5. novembra, navršava se 105 godina od rođenja velike Milene Pavlović Barilli. Tim povodom izvešću muzičko-scenski performans “OSLOBODIMO MILENU!” u jednom kreativnom, kamernom prostoru u centru Beograda, u 20.30 časova. U performansu ću nastaviti da se bavim problematikom nepravedne skrajnutosti Mileninog stvaralaštva, pre svega poetskog. Koristiću kostim, instalacije, predmete i muzičke fragmente koja su reminescencija estetike njene i njenog vremena, ali i mojih ovogodišnjih performanasa koje sam realizovao u Beču, Veroni, Veneciji, Trentu, Vićenci, Beogradu. Performans će biti interaktivan. Neizostavno, izvodićemo kao theINVISIBLES prigodne muzičke fragmente. Performans će pratiti izložba fotografija koje su rezultat italijanskih performanasa iz 2010. i 2011. godine, kao i transparenata iz italijanskih i skandinavskih performanasa iz 2012. i 2013. godine.
Beleška pre večerašnjeg performansa
Traganje za Milenom se nastavlja. I večeras. I ovde. Danas najviše. Traganje se nastavlja jer Milena uvek izmiče. Vraćaju je uvek u skrivene kutke nama nepoznate, u prašnjave ćoškove davno osmišljene skrajnutosti. Mnoge njene boje su još uvek zarobljene u neprobojnim senkama ne tako slavne prošlosti, u neznanju i ravnodušnosti beznadežne sadašnjosti. Posle više decenija zatočeništva, zaborav lako potamnjuje tračke njene čiste svetlosti koja već neko vreme, uz pomoć nekih novih, vrednih lučonoša, pokušava da obasja svet iz njenog rodnog doma. Ipak, i na nekim drugim krajevima sveta ima nas koji se borimo da nesmetano pronosimo njenu neprolaznu svetlost i gradimo njeno novo trajanje. Borba je teška i neizvesna. Ruke su nam vezali nevidljivim lancima, a uporno nas uče prividu – da su to one iste pletenice koje je ona rasplela u jednoj svojoj pesmi. Treba razgrnuti pokrov od privida, još nismo pokopani i potkopani, a onda treba prigrliti istinu koju nam je ostavila i čistog srca osvojiti konačnu pobedu.
OSLOBODIMO MILENU!
Nek njene reči ne budu uvek sakrivene iza boja, naslikanih figura, prizora i svih njenih pogleda i lica. Neka polete u svet i neka se izgovaraju i pevaju na mnogim jezicima i tako ispune jedinstvenom celovitošću krug lepote različitosti.
Oslobodimo njenu svetlost! Neka bojama i oblicima da drugačije značenje – novo, trajnije i sa više nade.
Oslobodimo umetnost! Neka teče i van ustaljenih tokova, dajući neočekivanu svežinu ustajalosti svakodnevice i čineći nas boljima i iskrenijima prema sebi.
Oslobodimo umetnike! Zaustavimo njihovo nasilno pokopavanje u tuđe i ružne kutije, prevaziđene i bezvredne kalupe. Prigrlimo ih jer su oni jedni od nas.
Milena je jedna od nas. OSLOBODIMO MILENU! Prošlo je već 105 godina. Vreme je.
Večeras ne određujem ja tok performansa već vi, dragi moji saborci (jer to sada zaista jeste). Ja sam samo prodrmao kovčežić u kome njeni vanvremenski stihovi leže zarobljeni. Večeras ćemo ih pustiti u svet zajedno, izgovorene ili otpevane. I više im povratka neće biti! To je najmanje što joj možemo pokloniti u ovom danu u kome se slavi, ne samo njen dolazak na ovaj svet, već i postojanost i odlučnost njenog novog trajanja u budućnosti. Večeras ćemo opet sagoreti mesec!
Iz medija:
Video-zapis Foneta: