Pored očiglednog predstavljanja pesme „Sagorećemo mesec/Bruceremo la luna“ u jednom izmenjenom obliku, jer je izvedena uživo i akustično u prirodi, u drugačijem aranžmanu, sa melodikom i na engleskom umesto srpskog, ovaj video rad pruža i vrlo kratak, ali zanimljiv i upečatljiv uvid u drugi deo projekta „Susretanje svetlosti u italijanskom kontekstu“ koji sam sa svojim prijateljima realizovao u drugoj polovini aprila ove godine u Parmi, Sijeni, Firenci i Veneciji.

Susretanje svetlosti se nastavlja vrlo uspešno. Razvilo se u jednu veliku, neobičnu istraživačko – putopisnu priču u čijem fokusu je i dalje komunikacija dva stvaralačka opusa, jednog u nastajanju, drugog u procesu reafirmacije i nadgradnje kroz nova semantička polja. Ovaj drugi, Milenin opus svakako je i dalje presudno polazište i faktor uticaja na formiranje ovog prvog, mog skromonog opusa, koji je još na početku. I ovog puta, istraživanje i produbljivanje međusobne povezanosti ova dva umetnička pristupa odigralo se u italijanskom prostornom i duhovnom kontekstu, s obzirom na njegov izuzetan uticaj na Milenino stvaranje. Ideja od koje smo krenuli na prvo putovanje Mileninim italijanskim tragovima i korenima, da u njenom delu, potpuno autentičnoj celini bez komparacije, postoji posebna, intimna percepcija Italije, predstavljena višeaspektno, razvijala se u međuvremenu dalje, nakon distanciranog sagledavanja prošlogodišnjeg eksperimenta i pravljenja video rada o tome. Ta početna ideja je tokom perioda pauze postala samo pokretački deo jednog čitavog kompleksnog idejnog koncepta, koji ću uspeti u celosti i na pravi način da otkrijem, definišem, opišem i sagledam kada budem pristupio završnoj fazi ovog drugog eksperimenta, kada snimljeni i sav drugi materijal, napravljen u pomenutim italijanskim gradovima, bude dobio konačni oblik koji kao takav može biti predstavljen zainteresovanoj publici.

Video rad ima i jednu reminiscentu tačku koja se odnosi na scene mog performansa na mostu Ponte Pietra u Veroni prošlog leta. Ovo prisećanje na prošlogodišnji multimedijalni eksperiment stavio sam u video kako bih naglasio postojanje kontinuiteta i nemerljiv značaj svake faze, svakog dela, svakog eksperimenta koji su samo fragmenti jedne posve drugačije celine, koja se neprekidno izgrađuje i osmišljava. Odabrao sam baš performans u Veroni jer je intimno za mene to bio jedan od najupečatljivijih momenata u dosadašnjem performativnom delu istraživanja Milene.

Ovaj drugi deo projekta bio je svakako bolje i podrobnije isplaniran. Svi performansi su snimani, a izvođeni su po već ranije utvrđenoj koncepciji, što nikako nije ugrozilo ili umanjilo njihovu živost i životnost u samom trenutku izvođenja, niti je sputalo njihovu prirodu, već je u značajnoj meri doprinelo međusobnoj komunikaciji učesnika i dalo prostora za smislene samostalne improvizacijske momente, koji su performansima dali dovoljnu i suptilno zaokruženu dozu nepredvidivosti krajnjeg rezultata. Pored ranije korišćene pokretne instalacije, ovoga puta obogaćene većim brojem reprodukcija Mileninih slika i povremenim dodavanjem nekih detalja kao što su venecijanske maske, osmislio sam i u eksperimentu koristio još dve instalacije mobilnog karaktera. Prva je kofer-instalacija, druga je „Minijature pogleda u pokretu“, vrlo neobičnog izgleda i izuzetno širokog upotrebnog dijapazona i vizuelno-performativnih mogućnosti. Ove dve nove instalacije se samo blago naziru u ponekom kadru ovog video rada i zasad još neće biti posebno vizuelno i literarno tretirane na blogu. Do pravog trenutka. Do objave konačnog rezultata.

Ovaj eksperiment se odvijao pod snažnim uticajem vizuelne, a u pojedinim performansima i konceptualne estetike spota za naslovnu pesmu iz filma „Milena“. Ta činjenica posebno raduje i ispunjava jer govori dovoljno o izuzetnom značaju filma, o njegovoj sjajnoj referentnoj budućnosti po pitanju tematike koju obrađuje, o još uvek nesagledivom i nemerljivom doprinosu u isitnskom osvetljavanju Milene kao autentične celine (jer film tek počinje svoje putovanje). Naravno, o filmu „Milena“ ću tek podrobno i iz nekoliko aspekata pisati na blogu jer to itekako zaslužuje.

I na kraju još jednog zanimljivog početka, kao i prvi, i ovaj drugi eksperiment ne bih uspeo da realizujem bez bezrezervne podrške najdražih ljudi koji su učestvovali sa puno razumevanja i želje da pruže iskren i istinski doprinos ovom projektu. Uspešnom realizacijom smo pokazali da duh zajedništva, iako u velikoj krizi i čak u odumiranju u ovom veku, ipak ponegde još uvek jasno živi i predstavlja nenarušivi oslonac za ostvarenje ovakvih poduhvata. Bila je to vrlo harmonična četvorka – Kosta, Slavica, Danica i ja. I ona. Svojom energijom nas je bodrila da istrajemo do kraja.

Treba dodati da su kadrovi samog izvođenja pesme snimljeni krajem aprila ove godine u velikom briselskom parku (Cinquantenaire ili Jubelpark). Kao što se može videti u samom video radu, odabrao sam lokaciju koja ambijentalno potpuno korespondira sa lokacajima u Italiji na kojima je realizovan eksperiment.

Budući dani doneće nam konačni rezultat ovog susretanja svetlosti i to u brojnim, različitim formama, a dotad treba mesec iznova i iznova sagorevati. Treba stvarati i ne posustajati. Treba se boriti. Putovanje se nastavlja!